Isti sistem, „malo“ različite penzije: U Nemačkoj prosek ne može ispod 1.900 evra, a u Srbiji je 250

Nemačka i Srbija imaju, u načelu, isti „Bizmarkov“ penzijski sistem, ali on u dve države i dva društva daje prilično različite rezultate. Razlika će biti i veća kada Nemci usvoje svoju „prosečnu“ penziju od 1.900 evra

Nova koaliciona vlada u Nemačkoj spremila je niz izmena socijalno-ekonomskih zakona kako bi poboljšala životni standard svojih stanovnika. Jedna od njih tiče se penzija, koje bi uskoro mogle biti na nivou od 48 odsto prosečne bruto plate koju su imali osiguranici tokom svog punog radnog staža. To je tri procentna poena više nego što je sada.

Sa prosečenim nemačkim platama od 3.975 evra bruto, prema podacima Ru-geld.de, znači da bi to nešto malo manje od polovine plate iznosilo 1.900 evra. I ovde se radi o „bruto“ iznosu, jer Nemci imaju različite poreske odbitke i od penzije.

U Srbiji, koja ima isti tzv. Bizmarkov penzijski sistem (međugeneracijske solidarnosti, odnosno da se doprinosima zaposlenih plaćaju penzije), prosečna penzija statistički se drži na 45 odsto prosečne plate, ali neto. Kada bi se primenio nemački sistem od 48 odsto, prosečna penzija na bruto platu od 89.980 dinara trebalo bi da iznosi 43.190 dinara, odnosno 367 umesto 250 evra, koliko je sada, i pored redovnih povećanja.

Povećanje „prosečne“ penzije, odnosno procentualnog odnosa penzije prema proseku prethodne plate, u Nemačkoj će biti plaćeno delom iz državnog budžeta, i za tu namenu je 2022. godine planirano 20 milijardi evra.